Vremeplov - Dogodilo se na danasnji dan...

11. mart 2007.
Beograd -- Danas se navršava godinu dana od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije i haškog optuženika Slobodana Miloševića.

Milošević je umro od infarkta u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, gde mu je suđeno za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Hrvatskoj i genocid u Bosni i Hercegovini.

Pošto beogradske i republičke vlasti nisu dale potrebne dozvole koje su tražili porodica i visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće. Posle višečasovnih oproštaja i govora, u Beogradu i Požarevcu, sahrana je obavljena u sumrak.

Sahrani, koja je obavljena bez verskih obreda, nije prisustvovao niko od članova najuže porodice, jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne bezbednosne garancije.

Miloševićeva supruga, Mirjana Marković, napustila je zemlju 23. februara 2003. a sin Marko, odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Moskvi, a kćerka Marija u Crnoj Gori. Protiv Mirjane Marković pokretnut je sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja i za njom je raspisana poternica.

Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, bivši predsednik ruske Dume Sergej Baburin i ruski general Leonid Ivašov, te bivši američki državni tužilac Remzi Klark.

U dvorištu porodične kuće Miloševića bilo je oko 50 ljudi, a spisak prisutnih napravljen je po želji Mirjane Marković. U dvorištu su bila i deca obučena u vojne uniforme, koja su istog dana držala počasnu stražu pored kovčega na platou ispred Skupštine Srbije.

Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta a narednog dana je bilo izloženo u Muzeju "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju, protivno volji direktorke te ustanove Ljiljane Cetinić.

Više hiljada ljudi obišlo je u mimohodu njegove posmrtne ostatke. Istog dana više od 50.000 pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Saradnici i prijatelji Miloševića poručili su okupljenima da će nastaviti njegov put, optužujući Haški tribunal, svetske sile i demokratske snage u zemlji za njegovu smrt.

Njegov vrtoglavi uspon ka vlasti počeo je 28. juna 1989. nakon govora u na Kosovu, u Gazimestanu, gde je održana velika proslava 600 godina kosovske bitke, na kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.

Bio je neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije, dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SRJ.

Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je krajem 2000. pobedom udružene demokatske opozicije DOS na izborima za predsednika SRJ.

Ne želeći da prizna poraz, do tada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra nakon masovnih protesta građana širom Srbije.

Milošević je uhapšen 1. aprila 2001. po optužnici koja ga je teretila za finansijske maloverzacije, a 28. juna 2001. izručen je Haškom tribunalu, pred kojim je, zajedno sa još četvoricom visokih funkcionera SRJ i Srbije, dve godine ranije, optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na Kosovu i u Hrvatskoj, kao i za genocid u Bosni i Hercegovini.

Preuzeto sa:B92 Info Vesti Politika

B92 Info Vesti Politika

Četiri godine od ubistva Đinđića
12. mart 2007. | 07:17 -> 11:32 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Pre tačno četiri godine u dvorištu Vlade Srbije ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić.


Premijer Srbije Vojislav Koštunica položio je venac na spomen-ploču u dvorištu Vlade Srbije. U delegaciji Vlade bili su ministri Milan Parivodić, Predrag Bubalo, Velimir Ilić, Slobodan Vuksanović, Bojan Dimitrijević, Zoran Stojković, Vojislav Vukčević, Milan Radulović, Dragan Kojadinović i Slobodan Lalović.

Cveće bi na spomen-ploču trebalo da polože i članovi Đinđićevog kabineta.

Članovi porodice Đinđić i funkcioneri Demokratske stranke položili su jutros cveće na grob Zorana Đinđića. Na grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju cveće su položili sin Luka i udovica Ružica Đinđić i sestra Gordana Filipović.

Poštu su odali i predsednik Srbije i predsednik DS-a Boris Tadić i funkcioneri te partije Bojan Pajtić, Dušan Petrović, Dragan Šutanovac i Nenad Bogdanović.

Cveće je položio i princ Aleksandar Karađorđević.

Veliki broj građana čekao je jutros u redu da oda poštu Đinđiću.

Đinđić je ubijen u atentatu 12. marta 2003. Bio je prvi demokratski premijer Srbije, a njegova vlada izabrana je 21. januara 2001, posle demokratskih promena iz oktobra 2000. i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije.

13 marta 1992.
U zemljotresu na istoku Turske poginulo je najmanje 570 ljudi.